Ono što je bilo deo tvog okruženja u nekom trenutku postaje deo tebe.
Priroda rađa plodove koji baš kao i sve na svetu sadrže pet osnovnih elemenata: etar vazduh vatru vodu i zemlju. Unošenjem hrane u sebe unosimo prirodu koja u dodiru sa naših pet elemenata kreira energije. Na fiziološkom planu, nutrijente iz hrane uzimaju ćelije da ishrane tkiva, organe, čitavo telo, dok drugi opet služe da iz tela izbacimo suvišno i nepotrebno. U tom smislu ono si što jedeš postaje jasno.
Hrana ima veliki značaj u Ajurvedi i to sva hrana, ne samo ona na tanjiru. Ovo se vidi i kroz jezik koji poznaje termin AHAR(A) za sve što nas u životu hrani uključujući i vazduh koji dišemo, kontakte i odnose koje gradimo, povezanost sa prirodom i njenim plodovima.
Hrana tako može da bude lek a njena najveća vrednost jeste da podrži ravnotežu, spreči nastajanje različitih stanja, bolesti i obezbedi dug vitalan život. I pre nego pređemo na principe želim da vam kažem da su se hranom na ovaj način bavile sve stare civilizacije uključujući i Hipokrata koji je pisao o hrani na ovaj način.
Osam glavnih principa Ajurvedske ishrane.
- Priroda hrane – prakriti
Umesto kroz ugljene hidrate, masnoće, proteine, mikro i makro nutrijente Ajurveda klasifikuje hranu u odnosu na njena prirodna svojstva, energiju koju namirnice nose, kroz kombinacije pet elemenata, ponajviše koliko je lako ili teško svarljiva, tj. kroz dejstvo koje ima.
Tako svaka namirnica baš kao i sve što iz prirode potiče dobija svoju prirodu, narav ili prakriti.
Najpoznatija takva podela je ona o 6 ukusa Ajurvede koja opisuje dejstvo 5 elemenata kroz namirnice i ishranu. Tu su još podele na teške i lake, gradivne i ekstrahujuće, hladne i tople, opet ne nužno u smislu kako mi registrujemo ove kvalitete već kako ih naše ćelije procesuju.
2. Priprema hrane – karana
Način na koji se hrana priprema utiče na njena svojstva i to je jedan od razloga zašto je ajurvedska kuhinja visoko ritualizovana i gotovo sveto mesto.
Prirodne ukuse hrane, pet elemenata i njihova svojstva može da dopuni, unapredi ili umanji, ošteti svaki kontakt sa elementima u kuhinji: vatrom, vodom, načinom na koji se hrana čisti, seče, čuva, kako joj se pristupa i ko joj pristupa.
Možda najpoznatija preporuka koja upravo iz ovog principa proizilazi jeste ona da hranu jedemo uvek sveže skuvanu. Ovo na prvom mestu znači da joj ne menjamo temperaturu nakon što smo je jednom obradili zato što svaka promena temperature menja prirodu ili prakriti hrane.
Toplu skuvanu hranu varimo bolje od sirove i hladne, i ovo važi za sve konstitucije bez obzira što neke mogu dobro da podnose sirovo.
Kuvana jela su bolji izbor jer još jednu važnu supstancu možemo lako da uključimo u njih: masnoće ili sneha koju Ajurveda preporučuje da unosimo sa svakim obrokom. Dobre masnoće poput ghee (prečišćenog maslaca) ili hladno ceđena ulja promovišu dobro varenje, pražnjenje, rad svih čula i vitalnih organa, dobar ten i podržavaju dug vek.
3. Dobro kombinovanje hrane – samyoga
Ovde pričamo o idealno balansiranom tanjiru, na ajurvedski način.
Na prvom mestu ovo znači obrok koji sadrži svih 6 ajurvedskih ukusa čiji odnos na tanjiru zavisi od lične konstitucije.
Zatim kombinacija hrane koja izgrađuje ishranjuje ćelije i one koja ekstrahuje, čisti, tonira – idealan odnos ovde je oko 60:40.
Dobro kombinovanje znači i izbegavanje nepoželjnih uklapanja poput: ledeno i vrelo, sirovo i kuvano kao i antagonističkih supstanci. Najpoznatiji antagonistički par jesu ghee i med u odnosu 50:50 koji treba izbegavati, jer redovna konzumacija ovakve hrane dovodi do zapaljenskih procesa u telu.
4. Odgovarajuća količina hrane – rashi
Količina hrane koju unosimo zavisi od godina, pola, načina života i nivoa fizičke aktivnosti, od faktora kao što su trudnoća, dojenje, bolest. Kako god, neophodno je da unosimo dovoljno hrane kojom održavamo ravnotežu.
Šta je dovoljno zavisi i od lične energetske konstitucije. Za kapha došu to mogu biti dva obroka u razmaku od po 4-6 sati dok za vata došu i 3-4 obroka na svaka 4 sata. Ono što je važno jeste da nema sledećeg dok ne svarimo prethodni obrok.
Kako da znamo da smo jeli dovoljno
- ne osećamo pritisak u stomaku/želucu ili u grudima
- možemo da se krećemo sa lakoćom nakon jela
- ne osećamo pospanost dalju glad ili žeđ
- osećamo zadovoljstvo svim čulima
- varenje je dobro i uredno
Jedan od znakova da je telo spremno da vari hranu jeste aktivnija leva nozdrva. Znak da smo dovoljno jeli jeste aktivnija desna nozdrva.
5. Poreklo hrane – desha
Jednostavno, hrana sa tla na kojem smo porasli je daleko hranljivija od one koja nam je strana. Preporuka je da primarno unosimo namirnice koje naše ćelije dobro prepoznaju a telo lakše vari.
6. Vreme i period hrane – kala
Sezonske namirnice imaju više nutrijenata ili prane. Ne znam koliko znate, ali nema svaka pomorandža istu količinu vitamina C na primer. Količina određenih nutrijenata može da varira u zavisnosti od sezone, mesta i načina na koji se hrana uzgaja.
Ali nije samo do kvaliteta namirnice. Naše telo takođe prati ritmove prirode pa je od sezone do sezone receptivnije za određene namirnice i nutrijente.
Vreme ili period odnosi se i na generalno vreme uzimanja hrane. Tu je Ajurveda veoma precizna:
- jedemo samo kada je prethodni obrok svaren kako ne bismo nakupljali ama ili toksine u telu
- jedemo samo onda kada osećamo glad i ovo je još jedan od načina da negujemo svoju agni
- jedemo samo tokom dana, tj. od izlaska do zalaska sunca kada je agni, sposobnost varenja snažna
- jedemo uvek u isto vreme svakoga dana, što može da bude različito za različite konstitucije
7. Pravila uzimanja hrane – upayoga samstha
Ovo bi bez problema mogao da bude i poseban tekst jer je serviranje i sve u vezi pre, za vreme i posle jela čitav ritual u Ajurvedi. Zato ovde izdvajam ono što je najvažnije:
- Dok jedemo samo jedemo i ništa više. Ovo podrazumeva usredsređenost na obrok svim čulima i bez ometanja.
- Hrana ali i okruženje u kojem smo mora da zadovoljava i hrani sva čula.
- Stanje u kojem sedamo za sto je mnogo važno. Ne jedemo kada smo ljuti, tužni, razdražljivi, uopšte preterano emotivni i dok ne postignemo unutrašnji mir ili stanje satve u kojem možemo da primimo i svarimo hranu na pravi način.
- Tokom jela pijemo mlaku ili toplu vodu u malim gutljajima što pomaže varenje.
- Nakon jela obavezno je čišćenje usne šupljine i zuba da otklonimo nakupljenu kapha došu, kao i umivanje očiju hladnom vodom i umirimo pitta došu kada je agni i proces varenja na vrhuncu.
- Nakon jela preporučljiva je kratka meditacija a zatim bar 100 koraka i odmor na levom boku kako bi pomogli varenje.
8. Osoba koja jede – upayokta
Ono što je za nekoga lek za drugog može biti otrov, kaže Ajurveda ili svi smo različiti. Tako je na prvom mestu potrebno da sva pravila i preporuke uskladimo sa svojom konstitucijom, prirodom ili svojom prakriti.
Treba da znate i da su tipovi doša i njihove kombinacije napravljeni samo kao opšta kategorizacija. Priroda ili prakriti ima onoliko koliko ima ljudi na planeti.
Ovo usklađivanje na tanjiru primarno znači pravilno kombinovanje 6 ukusa, odnosno njihov odnos čime negujemo ravnotežu individualne prirode. Kroz šest ukusa se putem hrane spajamo i napajamo elementima iz svog okruženja i činimo ih delom nas. U tom smislu “ono si što jedeš” postaje jasnije i opipljivije kroz naše ćelije i opšte fizičko mentalno i duhovno zdravlje.
Na blogu vas čeka još tekstova o ajurvedskoj ishrani:
Put do zdravlja kroz šest ukusa Ajurvede
Kapha uspavanka i mala priča iz kuhinje