Zamisli geparda u zoo vrtu u tesnom kavezu, kaže moj učitelj Leslie Kaminoff kada priča o respiratornoj dijafragmi. Znate da je gepard jedina među velikim mačkama koja ne može da uvuče kandže. To je zato što je u prirodi svakog geparda trčanje i velika brzina.
A u prirodi jednog od najvažnijih mišića u našem telu jeste da se kreće i svojim kretanjem utiče na širenje pluća. Udah i izdah.
Možda niste o tome razmišljali ali pluća su poput sunđera kojem treba pomoć spolja da bi se napunio ili ispraznio. Ta pomoć stiže u vidu respiratorne dijafragme koja se baš poput geparda kreće iza rešetke rebara da pokrene grudni koš i omogući plućima da rade kako treba.
Osim ove primarne i očigledne funkcije za koju svi znamo, dijafragma ima još uloga koje je čine jednim od najvažnijih mišića u telu.
Oslonac za pokret – dijafragma je glavni stabilizator kičmenog stuba.
Dijafragma je glavni stabilizator kičmenog stuba, šosebno lumbalnog dela kičme na koju se delimično naslanja. Ali i dalje od kičmenog i leđa stuba dijafragma je kroz lanac mišića i fascijalnog tkiva preko kičmenog povezana sa celim telom, sve do svodova stopala, vrhova prstiju na rukama i temenom glave.
Smeštena duboko u samom centru tela dijafragma je jedan od mišića kora / jezgra ili stabilizatora koji učestvuje u raspodeli sila koje deluju na nas dok stojimo, hodamo, trčimo, podižemo ili odbacujemo teret, sedimo ili se krećemo.
Ovo znači da disanje i kretanje dijafragme utiče na stanje i pokretljivost najpre kičmenog stuba i grudnog koša, ali i celog tela uključujući noge i ruke. I obrnuto. Postura i stanje čitavog muskulo-skeletnog sistema utiče na dijafragmu i na to koliko kvalitetno dišemo.
Pokrivač za želudac, jastuk za srce – dijafragma razdvaja grudnu od abdominalne šupljine.
Dijafragma je prirodna i potrebna fizička granica koja razdvaja grudni koš od abdomena. Time se reguliše pritisak unutar trupa što osigurava da organi trbušne duplje budu baš na onom mestu gde treba. Ni više ni niže od toga. Baš kao i organi grudnog koša.
Zamislite dva sveta, jedan iznad dijafragme u kojem je ona dušek i jastuk za pluća, srce, perikardium. I drugi u kojem je dijafragma pokrivač za želudac, jetru, slezinu, pankreas. Svojim kretanjem dijafragma blago masira sve ove organe, stimuliše njihovo prirodno lagano kretanje i stvara udoban prostor da svaki od ovih organa zauzme svoje mesto.
Vezu između ova dva sveta čine tri otvora u dijafragmi kroz koja prolaze jednjak, vagalni i frenički nerv i veliki krvni sudovi, aorta, arterija i vena kava.
Pouzdani isceljujući talas – dijafragma pokreće kruženje telesnih tečnosti.
Limfa, ali i krvotok i telesne tečnosti dobrim delom cirkulišu zahvaljujući čarobnom nizu: dijafragma kretanjem reguliše pritisak unutar torza koji pokreće tečnosti koje utiču na procese isceljenja i održavanja ravnoteže u telu.
Da vas podsetim, dobra cirkulacija limfe znači da izbacujemo iz tela sve toksine. Dobra cirkulacija krvi znači napojene ćelije, sposobnost regeneracije i zdrava tkiva. Tečnosti čuvaju i neguju zglobove, organe, mozak, mišiće, fasciju, kožu, nervni i sve sisteme u telu.
Unutrašnji relaks masažer – dijafragma pomaže dobro varenje i pražnjenje.
Dijafragma ovde deluje dvostruko. Mehanički kretanjem stimuliše želudac, organe za varenje, debelo crevo, bešiku kao i vagalni nerv.
Zatim i emotivno, disanje je poznati voljni put do aktiviranja parasimpatičkog nervnog sistema koji osim što opušta i umiruje, promoviše dobro varenje. I efikasno redovno pražnjenje.
Podrška za ishranjivanje ćelija i tkiva – dijafragma podržava rad srca krvnih sudova. I zagrljaj srca i pluća.
Da, srce i pluća su u zagrljaju, ovo sam morala da vam napišem da vam prenesem celu sliku. Ispod njih i zajedno sa njima kreće se dijafragma i tim kretanjem masira srce ali i pupak, podržava dotok krvi u srce kroz jednu od najvećih vena u telu, reguliše pritisak i utiče na cirkulaciju krvi u celom telu.
Upravo je neometana cirkulacija i snabdevanje krvlju ono što jedan organ ili tkivo čini zdravim. Crvena krvna zrnca su ta koja preuzimaju molekule kiseonika i mrežom krvnih sudova ih dovode do ćelija koje kiseonik koriste da uopšte mogu da funkcionišu, uzmu nutrijente, otpuste viškove, komuniciraju, stvaraju energiju, regenerišu. Ili jednom reči održe zdravlje i ravnotežu.
I na kraju da se vratim na sliku geparda u tesnom kavezu i odgovor na pitanje da li treba i kako da jačamo dijafragmu.
Da si ti sad čuvar tog zoo vrta i vidiš da ti je gepard slab i snužden jer mu je kavez mali, šta bi radila?
Da li bi mu dobacila par tegova da nabilda mišiće i poradi na snazi? Misliš da bi to moglo da učini da gepard krene u sprint u skučenom prostoru?
Ili bi mu oslobodila prostor? Otvorila put i prostranstvo u kojem gepard može da pokaže svoju pravu prirodu u celoj njenoj snazi?
E vidiš, tvoja dijafragma je kao taj gepard. U njenoj je prirodi da trči. Ona je već dovoljno snažna. Sve što treba jeste da joj obezbediš prostor u kojem će da ispolji svoju prirodu u potpunosti.*
*priča o gepardu je deo predavanja o dijafragmi mog učitelja Leslija Kaminofa zahvaljujući kojem mogu da vam prenesem sve ove prelepe slike o anatomiji tela i čudesnoj prirodi daha.