Moj prvi susret sa ovom čudesnom praksom desio se početkom prošle godine kada sam krenula na drugi deo studija u školi Yoga Anatomy koju vodi Leslie Kaminoff. Praksu smo dobili od Amy Matthews, Leslijeve saradnice koja donosi bogato znanje o anatomiji, pokretu i nasleđe učenja Bonnie Bainbridge Cohen uz koju je predavala na Berkliju.

Zašto vam odmah na početku ređam ovoliko imena? Zato što sam im svima beskrajno zahvalna na lekovitoj praksi ćelijskog disanja o kojoj vam pišem.

Lekcija od šest meseci

Ćelija i otelovljenje ćelijskog disanja je lekcija odmah na početku prvog semestra, jedna od onih na prvi pogled hajde da je završim pa da krenem na pravu stvar. Ali avaj! Moje iskustvo već posle prve odrađene prakse bilo je takvo da sam joj se vraćala iznova i iznova i iznova, i svaki sledeći put kada mi je trebala.

A to su bile sve situacije kada mi je teško i kada mi telo traži da ga zagrlim iznutra; kada padam od umora, razočarenja, neverice; kada mi se imunitet u sred leta sroza; kada se moji glasni zglobovi zakoče, hormoni polude, nesanica zaleti, misli umore.

Isto kao i u svim situacijama kada mi treba da nežno pokrenem i probudim telo iznutra i spolja. Da ga čujem, zagrlim, ponegujem i podržim.

Iz ovoga već razumete da je ćelijsko disanje postala moja go to praksa, moja lekovita i hranljiva formula uz kremu za lice i toplu limunadu po buđenju.

I da su moje studije počele da liče na ples. Dva koraka napred jedan nazad u ćelijsko disanje koje me evo fascinira do današnjeg dana.

Put u ćeliju i liniju života

Ne onu na dlanu već u telu, u liniju hrana – kiseonik – energija koja se proteže i vibrira u svakoj ćeliji. Ova praksa suptilna, razigrana, prelepa i moćna kroz pažnju, dah i pokret vodi na putovanje kroz sve slojeve bića. U ritam disanja triliona ćelija koje nas čine.

Po prvi put sam doživela, osetila, oživela, verovatno ne postoje baš reči, proticanje daha kroz krvotok, kosti, organe, mišiće, kožu. Osvestila sam duboke delove sebe kojima treba moja pažnja, moj dah, kiseonik i nega. U isto vreme moja dobro poznata mesta, ona koja bole i ona koja me drže uspela sam da sagledam novim očima. Kao da ih po prvi put vidim.

Ono najvažnije, ova praksa me je naučila da pronađem one delove sebe kojima je potreban moj dah u tom trenutku. I kako da mu dam dozvolu da do tih skrivenih delova stigne.

Praksa ćelijskog disanja

Da bi opstala ćelija mora da održi dve naizgled oprečne karakteristike: dovoljno jasne i čvrste granice kojima postavlja razliku između sebe i svoje sredine, dok u isto vreme mora da razvija odnos sa svojom sredinom kako bi mogla da primi i pusti, komunicira i razmeni sve neophodno da je održi u životu i dozvoli da održi život.
Na potpuno magičan način ta inteligencija na najdubljem nivou ćelije preliva se na sve delove našeg bića, pa i prirode koju jednako održava isti balans jasnih stabilnih podržavajućih granica i meke prijateljske povezanosti.
I čitav taj iskonski balans podržava dah.Praksa ćelijskog disanja je otelovljenje (ili embodiment) spoljašnjeg i unutrašnjeg disanja kojom pospešujemo oksigenaciju tkiva, regeneraciju ćelija, obnavljanje energije i podržavamo homeostazu odnosno zdravlje čitavog tela.

Dobro je poznato da tkiva nahranjena kiseonikom u dovoljnoj meri brže zaceljuju, sporije stare, otpornija su na bolesti. Dovoljna ishranjenost kiseonikom znači i da nam je imuni sistem optimalan, fizička i mentalna energija odlična, san dobar, nervni sistem uravnotežen, da svi organi rade baš kako treba.

Zašto nam je potrebna ova praksa?

Spoljašnje i unutrašnje disanje nisu u direktnoj proporciji, odnosno, neće se ćelije snabdevati kiseonikom više samo zato što recimo više udišemo vazduha. O tome sam već pisala, tekst na tu temu je ovde.

A zatim, veoma dobar razlog je i taj da nas ova praksa na specifičan način povezuje sa najdubljim delovima našeg bića. Zaranjajući u svoj krvotok, svoju ćeliju i dah zaranjamo u unutrašnji svemir i otkrivamo veze sa svemirom koji nas okružuje. Onim koji želi da dišemo i živimo tako da negujemo i stvaramo.

Zato sam mnogo srećna da mogu da prenesem ovo svoje iskustvo i pozovem vas da mi se pridružite na radionici ćelijskog disanja u Homeplace studiju. Sve detalje ostavljam na linku ovde i nadam se da se uskoro vidimo na prostirci.

S ljubavlju,

Jelena