U eri u kojoj žudimo za dugovečnošću i pokušavamo da razumemo tajne vitalnih stogodišnjaka u zabačenim mestima planete skloni smo da preskočimo suštinu mladolikog izgleda. Lice bez bora je naravno lepo no ono je pre rezultat nego cilj. Iza mladolikog izgleda, vitalnosti, dugog života, pa i lica sa što lepšim borama jer da se razumemo kad tad ih moramo imati, stoji nešto drugačija vrsta nege usmerena na manje poznate znake starenja od onih kao što su sede vlasi ili prve borice.
Manje poznati znaci starenja za koje treba da znamo
Značaj koji stanje miofascijalnih tkiva (mišići i fascija), nervni sistem i digestivni trakt imaju na mladolikost i dugovečnost je nešto o čemu definitivno ne pričamo dovoljno. U isto vreme baš ti vitalni stogodišnjaci koje pronalazimo po plavim zonama planete, kao i drevna znanja joge, ajurvede ili kineske medicine prirodno su otkrili da je tajna mladosti baš u takvoj vrsti nege.
Fascia i starenje
Sećate se fascie? Finog mrežastog tkiva koje obavija svaki organ, mišić povezuje ih međusobno, prostire se ispod kože, praktično u nekoliko slojeva se prostire unutar čitavog tela. I ta fascia, hidrantna, podatna, fleksibilna a čvrsta je gotovo sva sastavljena od kolagena i neurona.
Starenje fascie jedan je od ključnih uzroka promena koje se dešavaju starenjem. Bore, opuštena koža, ali i sputan pokret, pognuta leđa su dehidrirana, zgrčena fascia.
Dakle cilj nam je da fasciu što duže zadržimo hidrantnom i vibrantnom, obnovljenom kolagenom, jer fascia se svakoga dana mreška, grči, skuplja, nabira kao rezultat aktivnosti. Ili neaktivnosti. Znate već, po principu kako se krećeš takvo telo na kraju imaš.
Nervni sistem
Godine menjaju mozak, njegovu hemiju pa i strukturu. Opadaju kognitivne sposobnosti ali i želja da učimo nove stvari, smanjuje se proizvodnja dopamina, neurotransmitera koji nas pokreće ka cilju.
Memorija, način na koji se fokusiramo, želja da učimo, prolaze kroz velike promene sa starenjem. Neuromuskulatorni sistem je takođe na meti starenja, pa nam je izazovnija koordinacija pokreta, ravnoteža i fina motorika.
Hormonalne promene posebno kod žena u perimenopauzi i menopauzi mogu da doprinose neurološkim promenama što može da izgleda kao depresija, anksioznost, zaboravnost, bezvoljnost, promene raspoloženja.
Digestivni trakt
Sa godinama prolazi kroz dramatične promene: izmena čula ukusa i mirisa, smanjen apetit, promene u mikrobiomu i svim organima sistema za varenje.
Ako se pitate zašto sad pričamo o ovome, setite se one ajurvedske: kada proniknemo u tajnu kako da negujemo Agni, svoj digestivni oganj, razumećemo ključ zdravlja, vitalnosti i dugovečnosti.
Dakle, ne ono što pojedeš već ono što svariš. I ono što izbaciš napolje jer ne treba da je u telu. To je ono što utiče na kožu, kosu, nokte, zube, mišiće, rad hormona, praktično celog organizma. Sve ovo je posao digestivnog trakta, koji pride proizvodi i 50% dopamina, onog istog koji je na udaru starenja.
Tri eliksira mladosti ili šta možemo da uradimo
1. Hidrirana fascia proizvodi kolagen, podržava tkiva, mišiće, kožu i usporava nastanak dubokih bora. 
Najefikasniji način da se hidrira fascia je kretanje, i to: dovoljno kretanja, raznovrsno kretanje i odmor između aktivnosti koji dopušta obnavljanje tkiva. Ovo će doprineti i održanju mišićne mase koja s godinama postaje izuzetno važna.
Fizička aktivnost niskog intenziteta već nakon 40te postaje efikasnija, kao i ona što raznovrsnija koja uključuje neuobičajene, nove pokrete. Ovakvo kretanje osim facije i mišića vežba i mozak, stoga su preporučljivi prilagođeni vidovi joge koja uključuje mudre, kombinuje dinamični pokret i zadržavanje u položajima, tai chi, ples, funkcionalni pokret. Savladavanjem novog mozak održava svoju mladalačku kondiciju.
2. Biljna ili mediteranska u svakom slučaju integralna ishrana blagotvorno utiče na mozak, mikrobiom, digestivni trakt, nervni, kardiovaskularni i praktično sve sisteme u telu.
Skenovi su pokazali da je mozak osobe na mediteranskoj ishrani mlađi za pet godina u odnosu na skenove ljudi na konvencionalnoj ishrani.
Nakon 50te godine Vata doša postaje sve dominantnija što znači da nam je potrebno manje količine visoko nutritivne hrane. Vati odgovaraju kuvana, topla i lagana biljna jela. Dovoljno hidratacije kroz čajeve, prokuvanu vodu i bistre supe. Što raznovrsnije povrće i sezonska, lokalna hrana jer su takve namirnice najbogatije hranljivim sastojcima i lakše ih varimo.
3. Veze, odnosi i zajednica bar tako kažu svi intervjuisani stogodišnjaci plavih zona. Čvrste porodične ili prijateljske veze, jaka društvena podrška je ono što ih čini sigurnim, raduje, nasmeje, daje razlog da ustanu, da se kreću i rade nešto sa svojim danom što pozitivno utiče na ljude oko njih.
Ovakav vid aktivnosti nije rezervisan samo za stare ljude, naprotiv. Ovi ljudi su doživeli stotu baš zato što su se celoga života lagano i stalno kretali, radili, jeli šta i koliko imaju bez posebnog opterećivanja. Najbitnije brinuli su o svojoj okolini i ljudima oko sebe što životu daje svrhu zbog koje se osećaš korisnim, mudrim, i recimo mladim ako to i dalje ima istu vrednost kao na početku ovog teksta.
A kada si mlad duhom onda se to sigurno i baš uvek vidi i spolja.
p.s. volite svoje godine koje god da su najbolje su, samo vaše, jedine i jedinstvene koje imate