“Dah je inteligencija tela” – Srce Joge, T.K.V. Desikačar
– Što uzdišeš toliko, šta ti je?
– Nemam pojma
Da može da koristi reči, naše savremeno telo pogureno nad nekom tastaturom, pritisnuto žurbom, brigom, stresom i nedostatkom kiseonika, sigurno bi nam se dugo i tiho žalilo. Umesto reči telo priča na mnoge druge načine a gotovo se svi na kraju sliju u dah, koji često zna da bude zarobljen u jedan te isti obrazac kao znak za upozorenje da na nešto treba da obratimo pažnju. Pa tako nekoga pritiska, neko oseća grč, kod drugog se opet pokrene stakato udaha, dok neko duboko uzdiše. Jer svako telo je univerzum za sebe u kojem se govori samo njemu znan jezik.
A na jeziku ljudi koji su pre više hiljada godina opažali promene u telu kroz joga praksu, naše telo dahom stiže do balansa prirodnih energija stire i suke.
Ili balansa snage, stabilnosti, čvrstine, postojanosti i pripravnosti (stira) i slobode, otvorenosti, prostranstva, pokreta, udobnosti (suka).
U takvom balansu dah je divno pun, donosi opuštenost bez tromosti i pripravnost bez anksioznosti. Stabilnost i mobilnost. Čvrstinu i nežnost. Snagu i fleksibilnost. U jednakoj meri reflektuje i upravlja našim unutrašnjim stanjima, a različite načine disanja biramo da se sa lakoćom krećemo, izoštrimo fokus, utišamo misli, donosimo odluke, lakše utonemo u san, opustimo mišiće pa čak i izvajamo trbušnjake ako baš želimo.
Ako nam se učini da je ovo još jedna istočnjačka filozofija koju je moguće uspešno praktikovati samo na vrhu Tibeta u dubokoj osami, sve što treba je da se osvrnemo oko sebe i primetimo da cela priroda funkcioniše po ovom finom principu, uključujući i naše telo koje je skrojila tako da bude dovoljno čvrsto da čuva unutrašnje organe i složenu mrežu nervnog sistema, a opet dovoljno fleksibilno i fluidno da može da se kreće, trči, skače, penje, peva.
Po ugledu na ovaj fini prirodni balans, prilikom zauzimanja bilo kojeg joga položaja odgovaramo sebi na pitanje: šta moram da angažujem da bih se u položaju održala, a šta mogu da opustim. A prenesen van prostirke, ovaj princip može da nas nauči u šta i koliko energije da unesem, a na šta ne treba da se trošim. Verujte mi, i u najzahtevnijim joga položajima, i u onima u kojima svi mišići rade, uvek postoji nešto u telu što možemo da opustimo.
Suka u bukvalnom prevodu znači dobar, koristan prostor, koji je potreban da dah nesmetano teče kroz telo. Jer iako kiseonik udahom stiže samo u pluća, disali mi plitko ili duboko, dah može da putuje kroz celo telo menjajući oblik grudnog koša i abdomena, kao kada uvučemo stomak udahom ili ga naduvamo izdahom. Mnogo suptilnije za oko, dah, ili energija daha tako može da putuje sve do tabana ili vrhova prstiju.
Kako kaže T.K.V. Desikačar u Srcu Joge, jedan od načina da se oslobodi put stirasuka balansa jeste da se lociraju i oslobode čvorovi i otpori u telu. Ovo se radi isključivo blago, postepeno, i prilagođeno svakom telu ponaosob. U tom dešifrovanju i učenju novog i kompleksnog, samo našeg jezika doživljaja i senzacija, najveći pomaci dešavaju se primenom na oko jednostavnih koraka. Zato tokom ovakve prakse suštini dajemo prednost nad formom, funkciji nad estetikom, pa tako u položaje ulazimo sa namerom da otvorimo slobodan prostor za dobar udah i izdah, i baš kao što to svaka ćelija u našem telu već zna, naučimo da propustimo ono što nam je potrebno i da otpustimo od sebe sve što nam je u tom trenutku suvišno.
Ako želiš da mi se pridružiš na nekom od časova joge disanja ili hormonalne joge tokom februara 2020 ovde te čekaju sve informacije.
