Mistična, čudesna kopriva je i lek i hrana zbog čega budi poštovanje i zahvalnost kod svih naroda koji su se sa njom susretali.
Majka me je upoznala sa koprivom kao jestivom biljkom od koje bi s proleća pravila čorbu nastavljajući tako nit nasleđa mojih pretkinja. Koprive svog detinjstva sećam se još i kao granice koja me je zaustavljala u jurcanju, kao i po ožarenim nogama kada bih se nehotice očešala o njene bockave zelene listove koji su me terali da naučim da obraćam pažnju i poštujem prirodu oko sebe.
Kopriva ili Urtica dioica na latinskom bi bilo dvodomna biljka koja žari odnosno biljka čiji izdanci imaju ili muški ili ženski cvet. Tako i imenom kopriva priča o postavljanju granica što je inspirisalo mnoga verovanja o ovoj biljci.
Kopriva kroz verovanja i mitove
Kopriva koja ima moć da peče i žari, ima moć da odbije zlo kao i da probudi životnu silu i transformiše što je opšte verovanje za koprivu. Zbog svega ovoga kopriva budi poštovanje i zahvalnost a jedan od načina bio je i običaj da se kopriva bere i priprema u potpunoj tišini.
U bajci Devet labudova Hansa Kristijana Andersena, Eliza pod zavetom ćutanja plete devet košulja od koprive kojima vraća svojoj braći ljudski oblik i život.
Ovo me podseća na ajurvedski princip kuvanja u tišini odnosno u meditativnom stanju kojim se nastoji da se energija i namera onog koji priprema slije u jelo. I ne manje bitno, održi potpuna nepodeljena pažnja.
Međutim za razliku od Andersena i bajki, u verovanjima sa naših prostora kopriva je veoma praktična zaštitnička biljka koja priča o sili života i obnavljajućoj snazi prirode.
Biljka groma i boga Peruna
Kopriva, ognjevita biljka kako je zove dr Sima Trojanović vezana je za kult boga Peruna, kasnije sv Ilije, element vatre, oganj i grom. Smatrana je svetom biljkom te se nije gazila i čupala bez potrebe. Tako ono “Neće grom u koprive” u stvari znači “Neće grom u svetu koprivu da bije” kaže dr Sima Trojanović u knjizi Glavni srpski žrtveni običaji Starinska srpska jela i pića.
Kopriva je simbol, zaštita, kazna, lek i neka vrsta prirodne granice između svetova zbog čega je prisutna u mnogim obredima na našim prostorima. Koprivom su se štitila ognjišta, ljudi i domaće životinje od uroka, zla i bolesti, pravila se pređa za tkanje, vodom od koprive se umivalo i u njoj kupalo, služila se kao obredno jelo, koprivom se čak i sudbina proricala. Najvažnije, kopriva je rađala bez obzira na plodne i sušne godine te je bila siguran izvor hrane za mnoge.
U antičkoj Grčkoj vezivala se za stimulaciju cirkulacije, buđenje erosa, vitalnosti i telesne snage. U germanskoj tradiciji kopriva kao biljka boga groma Thora štiti od munja, gromova i zlih bića. Kod Kelta je kopriva koja raste na zabačenim napuštenim mestima, prelazima između livada ili prirodnim granicama poput obala smatrana biljkom koja štiti prelaze i odvaja naš svet od onostranog.
Lekovita svojstva koprive
Kopriva se kao lekovita biljka koristi više od 2000 godina širom planete i u herbalizmu se osim lista koristi koren i seme koprive. Tamno zelena boja njenih listova govori koliko je kopriva bogata bioaktivnim supstancama i nutrijentima posebno vitaminima A C D K, kalcijumom, kalijumom, fosforom, gvožđem, sumporom.
Korišćena najpre kao hranljivi tonik koji može da povrati snagu posle bolesti, nakon porođaja, ciklusa i perioda velikog stresa, kopriva hidrira, pročišćava i jača krv, podržava varenje i pomaže prirodnu detoksikaciju tela obnavljajući ga mineralima.
Kopriva ima blago umirujuće, opuštajuće dejstvo koje blagotvorno deluje na rad nadbubrežnih žlezda i nervni sistem. Poznata je i kao biljka koja može da podrži hormonsku ravnotežu, smanji upalne procese i pomogne regulaciju krvnog pritiska i šećera u krvi.
Kopriva se tako koristi kod bolova u mišićima, zglobovima, kao pomoć kod artritisa i alergija. Prirodni je diuretik koji pomaže izbacivanje vode, te je neophodno održati dovoljan unos tečnosti ukoliko se redovno uzima kopriva. Kopriva jača kosu i neguje kožu glave. Blagotvorna je za kožu posebno kod ekcema i akni.
Kopriva je velika podrška ženskom zdravlju. Tokom perimenopauze i fluktuacije hormona može da pomogne hormonsku ravnotežu, zatim olakša PMS, grčeve i nadimanje tokom ciklusa kao i nadoknadi izgubljene minerale kod obilnih menstruacija. Odvajkada je poznata i kao biljka koja stimuliše laktaciju i oporavlja nakon porođaja.
Ko ne treba da konzumira koprivu: kopriva se ne preporučuje u trudnoći i u interakciji sa određenim lekovima odnosno potrebno je uvek konsultovati svog lekara pre uvođenja lekovitog bilja ili suplemenata.
Kopriva i Ajurveda
Kopriva je dobro poznata i u Ajurvedi koja je koristi kao hranljivi eliksir koji podmlađuje, vraća i podiže vitalnost, ojas i stimuliše agni. Kopriva umiruje Kapha i Pitta došu dok stimuliše Vata došu pomažući da se telo oslobodi toksina ama iz digestivnog sistema i urinarnog trakta.
Energetski kvalitet koprive: suvo vruće lagano
Ukusi: gorko trpko slano
Ajurveda je preporučuje tokom prelaznih perioda u godini kada je telu potrebna adaptacija, rasterećenje i čišćenje tokom proleća kada je važno da Kapha došu dovedemo u balans, odnosno jačanje tokom jeseni kada je potrebno da podržimo svoju Vata došu.
Kopriva u kuhinji
Za mene najzanimljiviji deo priče o koprivi je upravo njena upotreba u kuhinji, jer osim čorbe s početka ovog teksta, od koprive se prave brojna jela: pesto, burgeri, palačinke, pita, hleb i peciva, topli napici. Lako ćete je dodati u čorbe ili jela isto kao i bilo koji drugi zeleniš, a osušena može da se koristi i kao začin.
Kopriva ima prijatan zemljani, blago sladak ukus koji se odlično slaže sa kiselim i citrusnim aromama, onda paprikom, šargarepom, krompirićima, lukom i belim lukom, mahunarkama i žitaricama.
Branje i sušenje koprive
Kopriva se bere pre nego procveta što je obično u rano proleće periodu od marta do kraja aprila dok još ima mladih listova. Beru se samo zdravi zeleni listovi na vrhu, 10-15cm od vrha stabljike.
Za branje i dalje rukovanje koprivom potrebne su deblje rukavice.
Ubranu koprivu potopite u hladnu vodu na 10-15 minuta zatim je dobro isperite u nekoliko voda ili pod ravnomernim mlazom. Osušite je ubrusom i rasporedite u jednom sloju po gazi ili mekšoj, propusnoj kuhinjskoj krpi ili tkanini ostavljajući dovoljno mesta između listova kako biste pospešili sušenje.
Kopriva se suši na tamnom mestu sklonjena od sunca i tako da ima konstantnu cirkulaciju svežeg vazduha. Sušenje traje 3-5 dana. Osušeni listovi više ne žare i lako se smrve pod prstima. Osušenu koprivu spakujte u čiste tegle i čuvajte na tamnom mestu.
Priprema sveže koprive
Vlakna koprive su vodorastvoriva što znači da je jednostavna i dugotrajna obrada vodom dovoljna da minerali i sastojci postanu biodostupni, odnosno lakši za apsorpciju.
Za univerzalno korišćenje koprive u jelima, opranu koprivu blanširajte u kipućoj vodi 3-5 minuta zatim šokirajte hladnom da prekinete proces kuvanja i dalje je pripremajte u zavisnosti od jela.
Čaj od koprive
Za čaj od koprive u ključalu vodu dodajemo koprivu – 1 kašičicu ili prstohvat suve koprive na 1 šolju čaja i kuvamo oko 3 minuta, zatim procedimo.
Vodeni rastvor od koprive
Vodeni rastvor od koprive je napitak koji izvlači mnogo više hranljivih sastojaka iz biljke od čaja i traži nešto više vremena. Koprivu prelijemo ključalom vodom, pokrijemo ili zatvorimo posudu i ostavimo 4-8 sati na tamnom i hladnom mestu a zatim procedimo.
Čaj ili rastvor od koprive možete zasladiti medom i začiniti cimetom, ružom, hibiskusom, mentom, limunom.
Probajte i