Istovremeno automatski i voljan, dah je pravi učitelj principa dolaženja do finog balansa između onoga na šta možemo da utičemo i svega onoga što je potpuno van naše kontrole. Samim tim, običan udah i izdah su naši urođeni i jedni od najmoćnijih alata koji mogu da nas vrate u prirodno stanje ravnoteže i mira. Disanjem u jogi balansiramo i udružujemo snage udaha i izdaha da oslobodimo prirodne procese koji um i telo dovode u optimalno stanje. I ovo uopšte nije nikakvo filozofiranje.

Disanje je direktno povezano sa nervnim sistemom i utiče na brojne procese koji se odvijaju u telu. Ovo su sve na veoma praktičnom nivou odavno znali posvećeni jogini kada su tehnikama disanja uticali na promenu temperature tela, rad srca, krvni pritisak i uopšte, na onaj deo našeg sistema koji zovemo automatskim. I savremeni heroj zanimljiv današnjoj nauci Wim Hof, upravo tehnikama disanja, i kako kaže uma, priprema telo da podnese neverovatne uslove hladnoće zarad isceljenja. Joga kao i neke drevne borilačke veštine takođe znaju da je disanjem moguće upravljati sopstvenom energijom. Izrazi kojima opisujemo stanja poput Ne mogu da dođem do daha, odahnula sam kada…, oduzima dah, potreban mi je predah, su samo neki koji mi padaju na pamet, a sigurna sam da ih ima još i u našem i drugim jezicima. U svakom slučaju, ako reči koje koristimo govore o tome na koji način vidimo stvarnost, onda je sigurno da je disanje važan i moćan proces ne samo u domenu razmene materija.

Ali nije mi namera da vas ovim tekstom vodim toliko daleko, već da sa vama podelim tehniku koja je meni najefikasnije pomogla da prepoznam svoj nivo stresa i pravi trenutak u kojem treba da zastanem. I primenim sve ostalo što znam da može da mi pomogne. Zato mislim da je ključna. Jer je, za mene makar, napravila dramatičnu razliku. Da naučim da primetim promenu dovoljno rano. Da prepoznam. Pa da zastanem. Donesem odluku šta da radim dalje. Umesto da gasim požar, došla sam do nečeg što mi pomaže da plamen držim u kaminu mnogo sigurnije i češće nego pre.

Jer, još i ovo da kažem, nije stvar u tome da 24/7 provodimo sa blaženim osmehom na licu, govorimo u poluglasu i da nas ništa ovozemaljsko ne dotiče. Nikako. Ispoljavanje ljutnje na primer, tamo gde joj je mesto i na način na koji je potrebno, je izuzetno blagotvorno. Imati problem, plašiti se, osećati se loše, plakati je sasvim ok. Sve dok to nisu stanja koja prevladavaju. Sve dok nas takva stanja ne blokiraju da se povezujemo, stvaramo, smejemo i živimo. Sve dok nas ne stiska u grudima, dok ne stoji knedla u grlu, bol u želucu, trnci u mišićima, glavobolje koje stežu slepoočnice. Ako već imamo stres koji ne možemo da izbegnemo, ne moramo da na njega kalemimo još i nepotrebna nerviranja, gužvu u saobraćaju na primer. Ako već prolazimo kroz stres, možemo da znamo da uvek imamo udah i izdah i da dah može da nam pomogne da nam bude lakše. To je ono što se dobija.

“Whenever you are in doubt, it is best to pause. Few things are so pressing that they cannot wait for a moment of breath.”

T.K.V. Desikachar, The Heart of Yoga: Developing a Personal Practice

Tehnika o kojoj pričam je jedna od tehnika osvešćivanja disanja. Dakle, ne radi se o posebnom načinu disanja, već o tehnici upoznavanja sa sopstvenim dahom. Osvešćivanju svoje polazne tačke i osećaja u telu koji je prate i prepoznavanju suptilnih promena disanja.

SVESNO DISANJE

Ovo je izuzetno jednostavna vežba koja ne mora da traje duže od par minuta, a idealno je da za nju tih par minuta odvojimo ujutru i uveče, u situaciji kada možemo da se bezbedno opustimo i najbolje pre jela. Ovo je osnovna verzija vežbe koju možemo da radimo u sedećem položaju ili na leđima na podu, meka podloga nije najbolji izbor. Ako smo u stolici, sedimo visoko na sedalnim kostima kičmenog stuba izvučenog kroz zamišljenu nit na temenu glave i sa oba stopala na podu.

Svaku vežbu radimo samo do granice koja u tom trenutku prija. Ukoliko u bilo kojem trenutku osetimo bilo kakvu neprijatnost, fizičku, mentalnu, emotivnu, lagano se zaustavimo i možemo da odlučimo da sa vežbom nastavimo onda kada se ponovo osećamo spremnim. Ova vežbica treba da nam u svakom trenutku bude prijatna.  

Ukoliko prija spustimo pogled u vrh nosa ili zatvorimo oči.

Levi dlan postavimo na grudni koš a desni na stomak u predelu pupka. Lagano prenesemo svu svoju pažnju na predeo ispod dlanova. Dišemo kroz nos i samo pustimo da udah i izdah prirodno teku.

Bez namere da bilo šta menjamo ili utičemo na dah, samo počnemo da primećujemo

• kako se tokom disanja pomera telo ispod dlanova
• delove tela koji se pomeraju prilikom udaha i izdaha
• redosled kojim se delovi tela pomeraju prilikom udaha i izdaha

 Prenesemo svu pažnju na predeo ispod desnog dlana i ponovo samo primetimo kretanje stomaka prilikom svakog udaha i svakog izdaha.

 Prenesemo svu pažnju na predeo ispod levog dlana i primetimo kretanje grudnog koša prilikom svakog udaha i svakog izdaha.

 Tempom koji prija, počnemo da prenosimo pažnju sa levog na desni dlan i nazad na levi dlan. Samo primetimo način na koji se pomeraju stomak i grudni koš prilikom svakog udaha i svakog izdaha.

Kada smo spremni, lagano vratimo pažnju na predeo ispod oba dlana istovremeno i samo ponovo primetimo kretanje tela prilikom svakog udaha i svakog izdaha.

Kada smo spremni lagano spustimo dlanove na kolena, ili pored tela ako ležimo. Polako otvorimo oči i ostanemo da ležimo ili sedimo još par udaha i izdaha pre nego što se polako podignemo u sedeći ili stojeći položaj.  

Vremenom ova vežba pomaže da oslobodimo dah, postanemo svesni svog disanja i u onim situacijama kada na disanje uopšte ne bismo obraćali pažnju. Da prepoznamo fine promene u telu koje mogu da nam ukažu na neku unutrašnju nelagodu, premor, potrebu da zastanemo i pobrinemo se za sebe. Na vreme i pre nego pokuljaju lavine emocija, ona tako dobro poznata a neobjašnjiva potreba za nečim slatkim, slanim, masnim i slasnim. Ili se od umora stropoštamo u krevet

Jer tehnike disanja su mnogo više od upravljanja stresom. One su put do povezivanja sa svojim telom, umom, emocijama, čitavim svojim bićem. Način da izađemo iz ustaljenih obrazaca i otvorimo još jedan svoj ogroman unutrašnji resurs.

Pišite mi ako imate bilo kakvih pitanja na ovu temu i javite utiske ako rešite da probate ovu vežbicu.

Do sledećeg joga teksta, sve najbolje!

Jelena