Neko mi je jednom rekao, znaš ti bezglutenski integralni hlebovi, to nikada ne može da bude kao pravi hleb. Pa ne može, slažem se, jer bezglutenski integralni hleb nekada može da bude i bolji od onog običnog sa puno belog brašna. Kao na primer ove lepinje.
Prvi plus im je da ne traže bog zna kakvo mešenje, niti treba da narastaju. U stvari budu gotove za nekih pola sata. Dugo ostaju sveže (plus, plus) i još važnije mekane (plus,plus,plus). Kao i svaki hleb od punog zrna i ovaj ima onu gustu teksturu što znači da ga nećeš pojesti na tone (plus, plus, plus, plus).
Ono što ih čini tako mekanim jeste brašno od kinoe koje od momenta od kada sam ga otkrila koristim i za slano i slatko, gde god mogu. Sledeće u čemu je probam su burgeri pa javljam naravno. Još jedan sastojak za ove lepinje jeste psilijum ili psylium husk, kod nas može da se nabavi u radnjama zdrave hrane. Ovo je biljka koja čini da se bezglutenska testa lako umese i razvuku baš kao ona koja sadrže gluten a uz to deluje i kao jedan od najjačih prirodnih probiotika. Dva u jedan 🙂
Sastojci koji ti trebaju za oko 6 lepinja:
- 3 kašičice psilium hask
- 300g heljdinog brašna
- 250g brašna od kinoe
- 150g integralnog pirinčanog brašna
- oko 250ml mlake vode
- krupna morska so
- par grančica svežeg ruzmarina
- susam
Pa da krenemo da mesimo:
Pomešaj psilium u oko 100ml vode i ostavi sa strane da se pretvori u želatinastu masu, to traje oko par minuta taman dok pripremiš ostalo.
Uključi rernu na 200C. Ruzmarin popari par sekundi toplom vodom da pusti svoja prirodna ulja i sitno ga iseckaj.
Pomešaj brašna, malo soli i seckani ruzmarin. Dodaj psilium i počni da mešaš i mesiš uz dodavanje mlake vode sve dok testo ne postane mekano i lako za rad.
Oblikuj lepinjice, pospi ih susamom i krupnom morskom soli i peci oko 20 – 25 minuta u rerni.
Čuvaj ih zamotane u kuhinjsku krpu, tako ostaju sveže i do nekoliko dana.
