Istražujući odakle potiče ono čuveno „udahni duboko“ kao univerzalni predlog za umirivanje u situacijama stresa uprkos tome da preveliki, duboki udisaji čine upravo suprotno za naš nervni sistem, došla sam do zanimljivih naučnih istraživanja i priče o važnosti disanja kroz nos koju želim da podelim ovde sa vama.

Jer kao što možemo da se prejedemo, tako možemo i da „se predišemo“ hronično udišemo previše vazduha ili hiperventiliramo.

Drevne discipline kao što su joga ili tai či intuitivno znaju za ovaj fenomen. Na jogi se, osim u izuzetnim prilikama, diše kroz nos. U radu sa dahom se insistira na lakoći i prijatnosti disanja, a jasan pokazatelj da još nismo spremni za određenu vežbu i da je potrebno da se vratimo na prethodni nivo, je svaki put kada se zadišemo ili ostanemo bez daha. Moj učitelj Leslie Kamnoff bi rekao da joga prestaje onda kada izgubimo vezu sa disanjem. Tai či deli dah na tri nivoa: prvi je kada drugi ne čuju da dišeš, drugi kada sam sebe ne čuješ da dišeš i treći kada ne osećaš svoje disanje.

Pored ishrane i pokreta, kvalitet sna i disanja se pridružuju neophodnim koracima do opšteg dobrog stanja ili wellbeing-a.

Duboko i nečujno, ujednačeno, ritmično disanje kroz nos koje se dešava sa lakoćom, utiče na bolju cirkulaciju i prokrvljenost, ali i na pojačano lučenje pljuvačke kao jednog od znakova da se nervni sistem umiruje i aktivira svoj parasimpatički odgovor zadužen za relaksaciju i obnavljanje organizma.

A šta mi obično radimo kada želimo da „udahnemo duboko“? Otvorimo usta da što glasnije i uz što veće podizanje grudnog koša uvučemo u sebe što više vazduha. Možda pomislite pa šta, sve dok je u pitanju čist vazduh, kakve veze ima? Ili, zar nije dobro da pravimo ogromne udisaje i punimo se kiseonikom? Posebno kada trčimo ili smo pod velikim fizičkim naporom, zar ne treba da udasima kroz usta obezbedimo što više kiseonika da obezbedimo dovoljno energije?  Setite se kako ste se osećali kada vam je poslednji put prehlada zapušila nos. Verovatno umorno, usporeno, možda nervozno i razdražljivo, uz poteškoće da se koncentrišete ili utonete u dubok san.

Za početak, količina vazduha koju udahnemo i snabdevenost tkiva kiseonikom nisu u direktno srazmernoj vezi.

Iako se možda čini da disanjem kroz usta uzimamo više kiseonika, merenja su pokazala da disanjem kroz nos unosimo 10-20% više kiseonika. Ali, da krenemo redom, jer naše putešestvije o važnosti disanja kroz nos ima mnogo više stanica od uticaja na nervni sistem i disanja na nivou ćelija. Baš kao ono što na našim licima vidimo i nosem nazivamo čini vrh ledenog brega disajnih puteva.

Nos je, za razliku od usta, savršeno dizajniran za disanje i mirisanje, i osim razmene gasova, nos ima još tridesetak funkcija koje utiču na naše dobro zdravlje, od kojih su neke kako Dr Alan Ruth u svom članku navodi:

Disanje kroz nos stvara oko 50% više otpora u disajnim putevima kod normalno razvijenih osoba u odnosu na disanje kroz usta, što rezultira u 10-20% više unosa kiseonika

Disanje kroz nos zagreva i vlaži vazduh koji ulazi u telo i otklanja značajnu količinu klica i bakterija iz vazduha koji udahnemo

Omogućava udisanje molekula gasa NO (azot monoksida) koji se stvara u našem telu što je otkriveno tek 90tih godina prošlog veka. Ovaj gas koji obično povezujemo kao zagađivač u vazduhu, kada ga naše telo proizvede ili tačnije, sinusi, deluje tako da otvara disajne puteve i povećava prenos kiseonika kroz telo

Pomaže sprečavanje prehlada, kijavica, gripa, alergijskih reakcija i nadražajnog kašlja

Umanjuje hrkanje i apneu

Reguliše i usporava prolazak vazduha u i iz tela

Pomaže aktivnost parasimpatičkog nervnog sistema koji umiruje i opušta telo, usporava disanje i rad srca i pomaže varenje

Omogućava pravilnu aktivnost dijafragme

Dozvoljava pravilnu poziciju jezika i pomaže u formiranju vilice i zuba

Previše za jedan tekst, zar ne? Zato seriju tekstova posvećujem posebno svakoj od ovih tema, disanju i nosu, a krećemo od samog početka i uticaja disanja kroz nos na razvoj i izgled zuba, vilice, disajnih puteva i oblika lica.

Oblik lica, razvoj vilice i zuba

Priča kaže da je još u 19.veku, umetnik i putnik, George Catlin primetio običaj severnoameričkih indijanskih majki da nežno zatvaraju usta svojim bebama čim bi primetile da su počele tako da dišu i da ih od prvih dana uče da dišu kroz nos. U isto vreme, George je primetio i da su Indijanci neobično zdravi i otporniji na razne bolesti za razliku od svojih zemljaka, pa ga je sve to verovatno inspirisalo da svoju knjigu nazove „Zatvori usta da spasiš život“

Kada odmaramo postoje samo dva mesta gde i jezik može da odmara, i možete odmah i sami da probate: ako dišete kroz nos velika je šansa da je jezik prilepljen za gornja nepca, ili ako sada pređete na disanje kroz usta, jezik se verovatno spušta na dno usne duplje.

Zubari i ortodenti kažu da je idealan položaj jezika upravo ovaj gde je jezik prilepljen za gornje nepce a vrh jezika nešto iza gornjeg reda zuba. Upravo ovaj položaj jezika koji je moguć samo kada dišemo kroz nos, dozvoljava da se disajni putevi razviju u potpunosti a sa njima i vilica postaje dovoljno široka da primi zube koji poprimaju lep i pravilan oblik. Ali to nije sve: ovo utiče na estetiku istaknutijih jagodica i punijeg lica!

Za razliku, hronično disanje kroz usta može da ima za posledicu uvučenu bradu, usku vilicu i iskrivljene zube, upale jagodice, povijen nos, uže disajne puteve i poteškoće pri pokušajima disanja kroz nos. Ovaj uticaj disanja na razvoj odavno privlači pažnju lekara a jedan od njih, stomatolog Dr. Weston Price je početkom prošlog veka proučavao ovu pojavu u različitim zemljama i kulturama i u celo ovo klupko upleo i ishranu kao presudan faktor!

Ako ste slučajno pomislili da ćemo je preskočiti ovoga puta, nećemo! I ishrana ima veze sa tim kako dišemo, i to kako!

Dr Price, koga su nazivali i Njutnom nutricionizma, otkrio je dakle, da način na koji se hranimo ima velike veze sa načinom na koji dišemo, tj, da ishrana bogata prerađevinama, aditivima, šećerima, a neke studije kažu i ona u kojoj dominiraju proteini, može da bude uzrok hronične hiperventilacije!

Huh, da, znam, priča o nosu i disanju se zapliće, ali evo što sažetijeg objašnjenja za vezu između ishrane i disanja, kako je objašnjava Patrick McKeown u knjizi Oxygen Advantage. Prerađena hrana pojačava lučenje sluzi i kiselost u organizmu, što nije strašno kada bi kao nekada, odnos između prirodne i prerađene hrane bio 95% – 5% Danas je ovaj odnos obrnut, a dva mehanizma u telu se veoma efikasno pokreću da održe ravnotežu između kisele i bazne sredine: disanje i rad bubrega. Kada je kiselost u organizmu povećana, disanje se ubrzava kako bi se izbacivanjem suvišnog ugljen dioksida  telo vratilo u ravnotežu.

Dakle, jedna od prvih stvari koju možemo da uradimo za kvalitet svog disanja jeste da izbacimo ili maksimalno smanjimo prerađene namirnice u ishrani. A zatim i da dišemo kroz nos.  Da se osećamo bolje, ali kako smo videli i da izgledamo lepše! U sledećem tekstu bavimo se vezom između disanja kroz nos i bolova u leđima, ramenima i vratu. Do tada, dišite kroz nos, lagano, ritmično, nečujno i bez napora.

====

Ako želiš da probaš jogu disanja ili jogu hormonalne ravnoteže, pogledaj sve informacije o vežbanju u studiju ili o vežbanju onlajn.

Da saznaš više o jogi disanja i kako izgleda čas, pročitaj u članku ovde.