Znaš one trenutke kad ti se jede nešto i poželiš da se to tako samo stvori niotkuda, sve mirišljavo, pa hrskavo a meko, toplo i da ima ukus ko najlepši zagrljaj… e da, imam ja te trenutke i oni se naravno jave naizgled baš kad ne treba i kad sve kao imam nešto pametnije da radim. A u stvari ono što sam naučila je da nema ničeg pametnijeg od toga da se baš u takvim trenucima zaustavim i poslušam signale koji dolaze iz tela. I tako iz tih pauza mogu da nastanu pravi biseri. Baš kao i ove preukusne lepinjice kada sam posle sto godina poželela da pojedem hleb. Neki miomirisan, bez glutena i naravno da bude gotov za 20minuta koliko sam imala u tom trenutku vremena.
Dakle gotove su neverovatno brzo, nema dugog mešenja, dizanja testa, jednostavno se zamese i ispeku a potpuno su savršene, hrskave korice, divne mekane sredine i božanstvenog mirisa lavande i ruzmarina. I ostaju sveže i naredna 2-3 dana, pa prava milina!
Šta ti je potrebno za 6 do 8 lepinjica:
- 300g brašna od heljde
- 250g brašna od leblebija
- 150g integralnog pirinčanog brašna
- 1 kašičica praška za pecivo
- oko 200ml vode
- krupna morska do
- maslinovo ulje
- svež ruzmarin i lavanda
Kako se prave:
Zagrej rernu na 220C.
U većoj činiji umešaj sva tri brašna, dodaj so i prašak za pecivo i zamesi meko testo dodajući mlaku vodu.
Napravi 6 do 8 kuglica i spljošti ih na oko 1 cm debljine. Poređaj ih na pleh obložen papirom za pečenje i svaku premaži sa malo ulja, zatim utisni ruzmarin i lavandu i pospi krupnom morskom solju. Peci ih oko 10 minuta dok ne postanu predivno zlataste.
I naravno igraj se sa receptom, ja sam ih pravila i sa seckanim maslinama koje dodam u testo pre nego što napravim kuglice a sledeći put planiram da probam kombinaciju sa semenkama lana, susama i suncokreta.
