Kolač od badema i maslinovog ulja senzacija je sam po sebi, a kada mu dodate slatke domaće šljive, dobijete sočan i mek badem kolač sa šljivama. Ovo je jedan od onih recepata koji se pamte, čuvaju i prepisuju.
Pšenično brašno zamenila sam brašnom od badema, poređala šljive i posula kokosovim šećerom za fantastičan jesenji badem kolač sa šljivama.
Osnovni recept za testo od badema i maslinovog ulja je veoma jednostavan i ne zahteva nikakvu posebnu tehniku. Možete ga praviti u potpuno biljnoj, veganskoj ili posnoj varijanti, ili sa jajima. Sa ili bez voća. Umesto šljiva, poređajte kruške, smokve, breskve. Ili samo malo limunovog soka i rendane korice.
Ovaj kolač stoga može da bude različit svaki put kada ga iznesemo na sto, osim što je svaki put fenomenalno ukusan.
Kada recept ne uspe ili mala priča iz kuhinje
Ništa me toliko nije sluđivalo nego kada se konačno odlučim da pratim recept od A do Š a on na kraju ne uspe. Još gore ako bi to bilo nešto što mnogo volim. Na primer mamin recept koji sam bezbroj puta gledala sve ližući varjačice i vanglice.
Odgovore sam tražila i pronalazila u kvalitetu namirnica, veličini posuda, temperaturama činija, mojoj rerni koja često ima sopstvenu ličnost.
Ali tek kada mi se ovo prvi put desilo sa mojim sopstvenim receptom, počela sam da povezujem dva i dva.
Jer iako su, posebno za kolače, grami i mere važni, postoji još nešto. Ono nešto što izdvoji običan kolač od kolača za koji me je baš briga što sam uzela još jedno parče. Jer, neka sam.
Ako je ukus emocija gde u stvari počinje kuvanje
Još od drevnih vremena odnos prema pripremi hrane bio je jednako važan kao i kombinacija sastojaka. Smatralo se da je za uspeh i ukus presudno čak i raspoloženje osobe čiji prsti dodiruju hranu.
U mom slučaju, svaki put kada bih u kuhinju unela tenziju, najčešće onu da-li-će-sve-ispasti-baš-kako-želim, nezadovoljstvo, nemir, ljutnju ili jednostavno odsutan um, dešavale su mi se zagorele kore, neposoljene supe i bezlični ukusi.
Sve što unosimo u sebe i čime se okružujemo ima svoju hranljivu vrednost. To bi značilo da nas osim samih namirnica, hrani i njihov miris, izgled, ukus, lepe želje i posvećenost osobe koja ih je pripremila, mesto gde jedemo, sa kim, kada i zašto.
Preneseno u modernu kuhinju današnjice ovo bi bilo vežbanje potpune prisutnosti, fokusa i lepih namera.
Potpuni kuhinjski mindfulness.
Zen stanje uma očišćenog od pretpostavki, očekivanja i predrasuda koje počinje mnogo pre nego uopšte krenemo u kuhinju.
Danas znam da mi je za ukusno jelo potrebno malo više od samog recepta
Šta osetim kada pomislim na kuvanje?
I to ne uopšteno, mada se i to računa, već baš u tom trenutku pre nego krenem u kuhinju.
Ako nisam posebno odmorna i raspoložena, pustim muziku uz koju mogu da pustim korak i glas. Baš juče sam kuvala uz songove iz Diznijevih filmova.
Kada me posebno mrzi da kuvam, podsetim se na svoje jako uverenje da je domaće skuvana hrana čin brige o sebi, okupljanje porodice oko stola, negovanje zdravlja, kreativnosti, pa i prostora za sebe.
Može li zahvalnost da se prelije u kolač?
Ako ništa ne upali, buđenje zahvalnosti je ono što provereno deluje. Svaki put.
Recimo na tome da su mi sveže namirnice lako dostupne, i za koje nisam morala da odvajam seme, pa da ih sadim i pazim da niknu. Ili što uopšte imam priliku da kuvam za sebe i one koje volim. Na obilju kojim nas priroda okružuje.
A razloga ima mnogo.
Važno je da preskočiš da ti je glupo ili smešno, jer mnoge stvari danas podrazumevamo.
Uživanje svim čulima dobilo je novo značenje
Uranjanje u mikro kuhinjski svet boja, mirisa, zvukova, osećaja, tekstura je pravo slavlje za čula i meditacija za sebe.
Možemo da se divimo boji maslinovog ulja. Slušamo presipanje badema iz tegle u blender. Ili ritam struganja korice limuna. Upijamo miris kolača tek izvađenog iz rerne. Osetimo svako zrnce kokosovog šećera pod prstima.
Uživamo u promenama boja, mirisa, ukusa namirnica tokom samog procesa kuvanja.
Igramo se začinima, voćem, oblicima i slivamo radost u mešanje, izlivanje, ređanje, serviranje, i na kraju sam osećaj hrane na nepcima i u telu.
Negde u ovom procesu počela sam da primećujem kako više ne razmišljam o onome šta je bilo ili šta će biti. Žurba prestaje i sve se odvija baš onako kako treba. Kroz igru i uživanje.
Recept za badema sa šljivama bez brašna
Količina: 10 – 12 služenja
Vreme: 45min
Za testo:
- 350g veoma fino mlevenog sirovog badema ili bademovog brašna
- ½ kašičice morske soli
- ½ kašičice praška za pecivo
- rendana korica 2 limuna
- 150g kokosovog šećera
- 150ml ekstra devičanskog maslinovog ulja
- 2 jaja / za biljnu verziju 2 pune kašike mlevenog lana
- 240ml nezaslađenog bademovog mleka
- sok ½ limuna
- 1 kašičica vanila ekstrakta po želji
Za nadev:
- 250-300g šljiva
- 3 kašike badem listića
- 2 kašike kokosovog šećera
Da pripremite kolač:
- Šljive operite, osušite i iseckajte na tanje listiće.
- Ako koristite mleveni lan dobro pomešajte sa oko 4 kašike vode i ostavite sa strane da nabubri u gušću smesu nalik na puding.
- Uključite rernu na 170C
- Pomešajte mlevene bademe, morsku so i prašak za pecivo za suve sastojke.
- U drugoj činiji sjedinite mešanjem ulje, šećer, jaja ili „lanena jaja“, sok od limuna, polovinu količine biljnog mleka i ekstrakt vanile za mokre sastojke.
- Postepeno dodajte suve sastojke mokrim uz stalno mešanje da se sve lepo sjedini. Postepeno umešajte po potrebi ostatak biljnog mleka da dobijete gušću žitku smesu. Na kraju umešajte rendanu koricu limuna.
- Testo razvucite oko 2.5cm debljine u pleh obložen papirom za pečenje. Poređajte šljive i pospite šećerom i listićima badema.
- Kolač pecite oko 20 minuta ili dok ne porumeni.
- Ohlađen kolač isecite na kriške i poslužite.
Prijatno i uživajte!
Ovaj recept nastao je u saradnji sa Mercator Centar Beograd.