Sirove ili kuvane klice? Upravo ovo je najbolji način da spremite klice u kojima ćete uživati!

Zašto, kako i šta da klijate, i najvažnije od svega, kako da pripremate klice.

Ili mini traktat o gastronomiji, super hrani i kritičkom mišljenju.

Klice sam više puta pripremala i jela, ali sam svoje prve i to mungo pasulja, uzgojila tek nedavno. Onako, tek da i to probam i razbijem još jednu svoju zabludu da je uzgajanje klica nešto što traži mnogo posla. Doduše imala sam i pomoć. Moje priče o klijanju privukle su mnogo bodrenja, saveta, razmišljanja, pitanja i dilema. Osim što sam baš uživala u toj interakciji (hvala vam od srca na tome!) shvatila sam i da su klice super popularne, kao i da je najveći broj nas za informacije o hrani, posebno o takozvanoj “super” hrani, ostavljen ličnom iskustvu, preporukama ili, za najhrabrije, poplavi, često oprečnih, informacija na internetu.

A svom tom internet šumu i ja upravo doprinosim ovim tekstom i zato ovde neću da vam prepričavam šta sam to o klicama i klijanju istraživala. Na kraju teksta ostavljam vam neke od linkova koje smatram dobrim na teme zašto, šta i kako klijati. Ovde želim da vam ukratko pričam o nečem drugom, za mene mnogo važnijem kada su klice, ishrana i “super” hrana, pa i sve ostalo, ako hoćete u pitanju. A to je kako da spremite najbolje klice ikada.

Danas ima toliko teorija o ishrani da je sigurna sam svaku od njih moguće opovrgnuti ili dokazati. I kao što nečije pojedinačno iskustvo ne mora da bude rešenje za sve, baš tako ni svaka naučna studija ne mora da bude relevantna, a sasvim sigurno ne mora da daje konačne odgovore u kamenu uklesane.

Sirove ili kuvane, koji je najbolji način da pripremim klice?

Ovo je jedno od pitanja koje mi je izazvalo dileme i ključno za odgovor kako da pripremite najbolje klice ikada. Pričali smo da li je klice bolje jesti sirove ili kuvane, kome kako padaju na stomak i, uopšte o različitim iskustvima sa klicama. I dilema sirove ili kuvane je više nego opravdana.

Ako se već angažujemo oko klijanja samo da bismo kroz klice uneli koncentrisane super količine nutrijenata iz biljke, zašto bismo onda te iste nutrijente ubijali kuvanjem?

Pre nego pređem na odgovor da kažem i da ja nisam nutricionista već gastronom, šef biljne hrane, zaljubljenik u kuvanje i pričanje priča o hrani, sa solidnim poznavanjem ajurvedskih pravila kuvanja. Nisam ni ekspert za klice i klijanje i ovi odgovori su proizvod mojih znanja iz kuhinje, istraživanja, upoređivanja, probanja i zaključivanja.

Nisu sve klice iste

Pravilo kojim se vodim je: ako bih biljku koju klijam inače kuvala, onda i njenu klicu kuvam. Onu koju bih inače jela sirovu, jedem i njene sirove klice.

Klice prokuvam bar kratko, na pari između 5-15 minuta. Pasulje posebno kuvam, njihove sirove klice mogu da budu i toksične u zavisnosti od vrste pasulja. Ili makar teške za stomak, baš kao i sam pasulj.

Klice biljaka koje se mogu jesti i sirove su nežne, tanane, lisnate pa i nisu za termičku obradu.

Ali kod klica postoji još jedan momenat, a to je mogućnost da na sebi nose opasne bakterije, ešerihiju, listeriju, salmonelu. E sad, da vas ne prepadam, ovaj rizik postoji sa svom sirovom hranom, ali je kod klica malo povećan prosto zato što se uzgajaju u uslovima pogodnim za bujanje bakterija. Koje se ne mogu u potpunosti oprati vodom niti videti golim okom, a neke ne mogu čak ni kratkim kuvanjem da se uklone.

Za mene je “super” hrana samo jedan od dobrih sastojaka koji unesem tokom dana i nije nešto od čega nutritivno zavisim, već nešto u čemu mogu da uživam kada poželim.

Nisu svi stomaci isti

Da li to znači da ne treba da ih jedem sirove, one koje se inače mogu takve jesti? Naravno da ne. Ali je važno da znam kako su uzgojene i da ih čuvam tako da smanjim rizik od kontaminacije.

Isto tako mogu i da mi jednostavno ne prijaju sirove. Barenjem na pari 5 – 15 minuta klice postaju mnogo svarljivije za osetljive stomake. Ajurveda preporučuje blago termički obrađenu hranu jer je takva lakša za varenje. Ajurveda iz istog razloga preporučuje i beli nasuprot integralnog pirinča, kad smo kod pravila i pravila i pravila. Da li to znači da neko kome baš prija ne treba da jede integralni pirinač? I da, toplota će umanjiti deo hranljivih sastojaka, ali ih neće sasvim uništiti. To će i dalje biti visoko hranljiv obrok.

A bogami, ni ukusi

Kineska kuhinja je pravi primer. Klice i mladi izdanci svega što možeš da zamisliš, od bambusa do pasulja spremaju se na sve načine: pržene, kuvane, dinstane, pečene, ukiseljene. Ali da se razumemo, klice, budući da su jako mlada biljka, nemaju bog zna kako jak ukus. Uglavnom vuku na slatko. I fino. Klice mladog graška su nešto najlepše što sam jela – pojeli smo ih direktno iz posude u kojoj su se hladili. Da, i njih sam na pari 5 minuta. Veliki razlog zašto kuvam, barim, pečem i dinstam klice jeste lepši ukus. Još kada se fino začine!

Klice jelu daju momenat iznenađenja. Hrskavost, svežinu, božanstvenu igru raznovrsnosti ukusa, oblika, boja. Radost na nepcima, ali i u tanjiru. A sve je to jednako važno kao i visoka koncentracija nutrijenata koju klice sadrže.

I na kraju, samo zato što nešto možeš, ne znači i da treba to da uradiš

Sjajna rečenica mog učitelja. Dodao bi on i nastavak, samo zato što nešto ne možeš, ne znači i da ne treba da probaš. Preneseno na klice, samo zato što nešto može da se jede sirovo, ne znači da i TI treba da to uradiš.

Ali ja ovde želim da vas ostavim sa idejom da nema jedne super hrane koja će rešiti naše probleme i da je zdrava ona hrana koja je izvor radosti i lepote a ne straha i stresa.

Raznovrsnost u (biljnoj) ishrani je mnogo važnija od jedne super biljke. Radost i uživanje u hrani je mnogo moćnije od bilo koje super namirnice.

Super namirnice u ishrani su vam kao stoj na glavi u jogi – ne morate ih jesti da bi ste se hranili zdravo, ali je zabavno probati ih.

Pa tako i sa klicama. Super ih je pojesti. Super je eksperimentisati. Ako ti se dopadnu i baš ti legnu da ih jedeš redovno, super! Ali da li su klice super hrana? Pa ne nužno. Kao što nije nužno niti jedna namirnica.

Raznovrsnost je važnija

Čuli ste sigurno za mikrobiom, crevnu floru ili dobre mikroorganizme koji naseljavaju naš gastrointestinalni trakt, a od kojih nam manje više zavisi opšte zdravstveno stanje i imunitet. Različite biljke podstiču stvaranje različitih mikrobioma, tako da kažu stručnjaci, mnogo je bolje izabrati deset prosečnih biljnih namirnica od jedne “super” biljke.

Uživanje je još važnije

Hrana jeste naše gorivo. Isto koliko je i priča o nama, o našoj prošlosti i budućnosti. U tanjirima, ispod poklopaca ili složene u teglice znaju da stanu čitave sage, pravi dramski komadi, smejanje do suza. I suze, one prave. Jela su toliko mnogo više od mikro i makro nutrijenata. Tu su mirisi, boje, slike, ukusi. Kada delimo hranu, razmenjujemo radost, zagrljaj i lepotu. Zaustavljamo se u tom nekom jedinstvenom trenutku između davanja i primanja koji ostane zapisan na nepcima i u grudima. Jer takva nas hrana stvarno hrani. Takvu hranu naše telo samo prepoznaje kao dobru i bez tablica i aplikacija. Posle takvog obroka osećamo prijatnost, lakoću i radost od glave do pete.

Dakle, koji je najbolji način da pripremite klice u kojima ćete sigurno uživati?

Informišite se. Iz pouzdanih izvora. Za svako ZA potražite i poneko PROTIV, a onda zaključke donesite sami i u skladu sa onim što je dobro za VAS.
Razvijajte dobar, prijateljski odnos sa svojim telom. Učite da prepoznate različite senzacije. Tako ćete brže i lakše moći da prepoznate hranu za vas.
A onda ih kuvajte, barite, parite, krčkajte, grilujte, pecite ili ih, pametno i uz oprez, jedite sirove, ali svakako zato što vam prijaju, a ne zato što su baš super “super” hrana.